О књизи: 2007 / За млађе представнике и наследнике Сребрног доба, који су вољом судбине, није завршио у емиграцији, поезија је била готово једини пут: писати поезију, одустајати од наде у објављивање; пут перфекционизма, уверење да ће пре или касније доћи боља времена и да ће песме стићи до читаоца. Неки од ових песника остали су потпуно непознати својим савременицима, други су постали песници-преводиоци и, бар у том својству, нису испали из историје књижевности. Један од песника ове врсте био је Александар Големба (1922-1979); Збирком његових песама издавачка кућа наставља серију „Сребрно доба“, односно „Недостајуће странице сребрног доба".